четвртак, 25. јул 2013.




Заборављени лек

Како сам излечио штитну жлезду мојој супрузи


Медицина, као и све остало, напредује крупним корацима из дана у дан. С друге стране, људски род је све болеснији уз појаву потпуно нових, до сада непознатих болести. Испада да је све то једна мртва трка без краја и конца. Ко  ће победити? Па, нико. Како нема краја, нема ни победника.

Због чега је све то тако?

Људи су се поново удаљили од Бога, заборавили су га. Из Светог писма знамо за један такав случај. Пре две хиљаде година Бог је сишао на земљу, оваплотио се у људском телу и, као Исус Христос, Спаситељ, потсетио људе на чињеницу да ће без Бога бити јако тешко. Тада је он са нама склопио један нови договор, нови уговор који нам опрашта све, али баш све грехове, даје нам упутства за Пут, показује нам шта је Истина и још нам даје Живот. За узврат нам не тражи ништа. Ништа, осим да га прихватимо као сопственог, личног Спаситеља и да верујемо у Њега.

Неки су разумели тај уговор, неки нису. Неки су га половично разумели, неки чак и погрешно. И шта сад?

Па ништа. Вратимо се поново у време од пре две хиљаде година и покушајмо да поново ишчитамо тај ''нови'' уговор. То је Нови завет. Тамо све пише. Само га читајмо пажљиво, с разумевањем и с вером. Уосталом, сваки уговор који склапате с неким, уговор о купопродаји аута, неке непокретности или било који договор узајамних права и обавеза, верујем да бисте га неколико пута прочитали, проанализирали, добро обративши пажњу на сваку реч која је тамо написана. Нови завет није белетристика, није школска лектира коју треба прочитати на брзину и с пола пажње. Овде се ради о вашем сопственом животу, о вашој будућности, о будућности ваше деце.

Огромна већина хришћана има потпуно нејасну представу о сопственој вери и о томе да ли упоште добијају нешто  чињеницом да су хришћани, или само добију обавезу да покадкад посете цркву, запале коју свећу, празнују празнике и славе крсну славу, буду бољи људи и слично.
Неки мисле да им Исус Христос даје вечни живот, тамо некада, у будућности, тек онда када се њихов овоземљски живот оконча. Да, то је тачно, али не схватају да им Он даје тај живот пун благодати и свакојаке среће, задовољства и испуњености САДА, ОДМАХ! Уз све то, тамо имају и остала, многобројна упутства, практично за сваку сферу живота. Па и лек за болесне!

Молитва!

Али, знате и сами какви смо ми, људи. Сви смо ми неповерљиви као Неверни Тома. По мени то је и разумљиво. Јер, како да знам да ли је моја молитва имала некакав, или боље рећи икакав ефекат? Неко ми је некада рекао да ако се помолим Богу то ће ми помоћи. Ако се и догоди оно за шта сам се молио, откуд знам да ли је то било захваљујући управо мојој молитви или, једноставно, десило се  случајно, најобичнија коинциденција? То се не може ни снимити, нити измерити, нити регистровати, па да човек са сигурношћу може рећи: е, ово сам успео захваљујући мојој молитви Богу.

За дивно чудо, мени је Бог ипак омогућио да то и измерим!

А сада чујте моју причу

Моја супруга је пре неколико година боловала од штитне жлезде. Наизглед, ништа страшно, но та ћудљива жлезда може се манифестовати тако што се особа ненормално угоји, или ненормално смрша, очи јој могу излетети из дупљи и дати страшан изглед лицу болесника, али, најгори од свих симптома, задесио је управо моју жену. Невероватна нервоза, бес, еуфорично понашање, агресивност, чак и суицидне идеје!...Једном речју – у тренуцима напада постаје неподношљива. Тако је бивало данима. И ноћима. Шта све нисам истрпео од ње! И сам сам био на ивици нервног слома, али, моје молитве су ме спасиле да и ја сам не направим некакву глупост.

Једне ноћи је било баш жестоко! Лежали смо у постељи једно до друго и расправљали се баш жестоко. Ја сам био на страшним мукама. Толико ме је вређала, понижавала, претила разводом, претила самоубиством!...

Грозничаво сам размишљао о томе зашто ми мој Бог не помогне. Шта је ту било погрешно? Имао сам утисак да ме је Бог потпуно напустио и оставио на цедилу. Почео сам да сумњам у сву ту филозофију. Мозак ми је радио двеста на сат! Размишљао сам о првим хришћанима, и, с малом дозом и хумора, питао се јесу ли можда и они имали такве проблеме? Господ је могао врло лако да среди такву ствар, али, лако је било Њему! Он је био Бог! Божји син! Он је имао такву моћ. Ту моћ је, изгледа, пренео и на апостоле. Да, сећам се из Дела апостолских, и они су лечили људе! Како? Полагањем руку! Ех, али и они нису били обични људи! Били су Христови апостоли! Како да упоређујем моју маленкост, да не кажем ништавност, са апостолом Петром, рецимо!

Ипак, усудио сам се! Опрезно сам предложио жени да јој ставим руку на грло, тамо где се налази штитна жлезда, и да се молим. Бесно и грубо ме је одбила. Још опрезније сам јој поново предложио. Опет ме је одбила уз подсмешљив коментар да се манем тих глупости!

Био сам упоран. На крају ми је прећутно дозволила.

Ставио сам десну шаку преко њеног грла и у себи почео да водим дијалог с Богом. Објаснио сам му шта желим да покушам и да ме Он разуме, јер ја ништа не знам о томе, ни шта треба, ни како треба. Рекао сам му отворено, да ја могу само сопственим речима да га замолим да излечи моју супругу, а да ћу ја притом само понављати Молитву Господњу. Све остало нека Он одради.

Молио сам се, молио, молио...Ни сам не знам колико! Десило се да се моја жена коначно успавала. Ја сам још неко време наставио а на крају сам Му се захвалио што је бар то урадио за мене иза њу!

Ујутру се жена пробудила. Била је још увек намрштена, али, ипак мирна. Опрезно сам је питао како јој је сада. Она ми је невољно признала да је, зачудо, у грлу више не гребуцка, што је и резултирало онаквим понашањем. Хвала Богу, бар и то! Обећао сам јој да ћемо вечерас све то поновити. Тако је и било. Без опирања је пристала на сеансу. И, поново је лако утонула у сан!

То смо поновили још две вечери. Сада ми је она, већ смирена, признала да нема никакве тегобе и да се осећа сасвим добро. Али, за некакво одушевљење још увек није било разлога. Ни она, ни ја нисмо били сигурни колико ће то побољшање уопште трајати.

Е сад, оно најважније!

Две недеље пре тога, моја супруга је у локалном дому здравља имала ултразвучни преглед штитне жлезде где је констатовано увећање штитњаче у износу од 150%. Како је моја жена иначе неповерљива, отишла је у Ниш и у приватној клиници одрадила исти такав преглед. Резултат је био потврђен! Увећање 150%. Није добила никакве лекове  већ препоруку да се јави специјалисти и да јој највероватније предстоји операција, уклањање жлезде.

Шта се дешава две недеље после мог третмана?

Она, иако не осећа никакве сметње, ипак се јавља специјалисти у Нишу. Он је прегледа и – шта? Констатује да је њена штитњача сасвим у реду! Нема никаквог увећања!

Моја супруга, а већ рекох да је неповерљива, одлази на приватну клинику да све то још једном провери. Шта се испоставља? И на приватној клиници јој је резултат исти: нема никаквих проблема или увећања штитњаче!

Тада и ја и жена схватимо да је излечила само моја молитва!

Можете замислити моје одушевљење! Схватио сам да све што пише у Светом писму, свака реч која је тамо записана је сушта истина! Ако је истина да полагање руке на болесника и молитва лече, зашто би све остало у Новом завету била лаж!?

Од тог дана ја сам убеђени хришћанин! Код мене нема више никакве сумње! Сада безусловно верујем!

Наравно, после сам пробао и са другима. И, то је давало резултате! Почео сам да говорим људима о томе и да их уверавам да смо од Бога добили невероватну моћ! Треба је само користити! Ништа не кошта, а тако много добијамо!

Недавно сам поново ишчитавао Нови завет. На самом крају Марковог јеванђеља читам завршне стихове. Исус се опрашта од својих ученика пред вазнесење на небо. Ево шта им каже на растанку:

 I reče im: idite u sav svet i objavite evanđelje svakom stvorenju. 16 Ko poveruje i krsti se - biće spasen, a ko ne poveruje - biće osuđen. 17 A ovi znaci će pratiti one koji poveruju: u moje ime izgoniće demone, govoriće novim jezicima, 18 zmije će podizati, ako i popiju što smrtonosno - neće im naškoditi. Stavljaće ruke na bolesnike i osećaće se dobro.


Или, у једном другачијем преводу:

16:18 ...на болеснике метаће руке; и оздрављаће.

Невероватно! Колико сам само пута прочитао овај текст а да он уопште није оставио утисак на мене! Дакле, нисам га читао с вером! Читао сам га, али сам мислио да се то односи само на апостоле, одабране ученике, неке нарочите вернике.

Али не! Он каже да ћемо сви ми који поверујемо имати ту моћ! По томе ће нас остали људи и препознавати! То ће бити видљив знак да смо Христови!

Па зашто онда не користимо те моћи? Ко нам то брани???

Ако сте Христови, пробајте ову сјајну моћ. Лечите људе из вашег окружења. Помажите својим блискима. Али, да вас упозорим на једну ствар! Немојте да вас ђаво вара да наплаћујете такве услуге! Мени су неки од пријатеља одмах предложили да зарађујем паре! Наравно, одбио сам то изричито! Јер, пазите, оно што добијате џаба – џаба и делите! То тако и функционише. Другачије не може. Ако вас људи почасте у знак захвалности, то је већ прихватљиво, али, наплаћивати те услуге – то би била катастрофа! Читајте у Делима апостолским, је ли апостол Петар наплатио излечење узетога? Наравно да није. Немојте ни ви. Добили сте бесплатан дар, бесплатно га и прослеђујте даље!



Желим вам све најбоље у животу!




Flag Counter

5 коментара:

  1. Interesantna prica. I ja verujem u moc molitve! Svako dobro i Vama!

    ОдговориИзбриши
  2. Samo se treba moliti,moliti i verovati u to,ali sve sto se dobija od ljudi npr.novac treba dati deci koja su bez roditelja i koji su gladni i zedni!!!

    ОдговориИзбриши
  3. Hvala Vam na iskrenom i krasnom svedočenju o moći MOLITVE.

    ОдговориИзбриши